Copyright Powered by Lemon.rs 2016
 

12 Jun KO TO TAMO VOZI?

 

Nedavno sam putovala međugradskim autobusom i, kad god je moguće, ja tražim neko od prvih mesta. Tog puta sam bila odmah iza vozača. Temperatura napolju je bila ispod nule i, kada smo krenuli, na pitanje putnika zašto je hladno, vozač je odgovorio da je potrebno malo vremena da se zagreje. Duvao je hladan vazduh odozgo a radijatori pri dnu su bili hladni. Nismo skidali jakne i kapute čekajući da prođe vreme za zagrevanje. Posle sat vremena jedna putnica se pojavila kod vozača i zamolila ga pristojnim glasom da pusti grejanje. Vozač je pogledao na kontrolnu tablu i normalnim tonom odgovorio da je grejanje pušteno i da je temperatura u autobusu 30 stepeni Celzijusa. Trideset stepeni! Pogledam ja na tablu i vidim piše: 30°C. Žena mu tada, manje ljubaznim ali i dalje pristojnim glasom, reče da se oni pozadi smrzavaju (moj osećaj nije bio baš smrzavanje, a kasnije ćete saznati i zašto). Vozač ponovo pogleda na tablu još jednom i mirnim tonom reče: „Gospođo, to je nemoguće.“ I nastavi da vozi. Oglasi se tada još nekoliko putnika sa komentarom da je zaista mnogo hladno, na šta on ponovo pogleda kontrolnu tablu i reče: „To nije moguće. Temperatura u autobusu je 30°C, a i moj lični osećaj je takav.“ On nastavi da vozi, putnici se ućutaše, žena se vrati na svoje mesto. Ja pružih ruku da proverim još jednom da li odozgo duva hladno ili toplo (mada sam i dalje bila u jakni) i pipnuh ledene radijatore.

Pošto sam sedela iza njega dijagonalno, bez ustajanja, mirnim tonom mu rekoh da zaista duva hladno odozgo i da su radijatori hladni. To isto je učinio i njegov kolega, koji je sve to ćutke pratio, potvrdivši da su radijatori zaista hladni. To ga je malo pokolebalo u čvrstom stavu da je temperatura 30°C i pozvao je telefonom nekoga objašnjavajući mu šta se dešava. Shvatila sam iz priče da je on toga dana preuzeo autobus sa servisa i da su mu oni rekli da je sa autobusom sve u redu. Završio je razgovor i rekao glasno da je sa autobusom sve u redu i da su mu potvrdili da je grejanje ispravno. Kolega mu je ipak predložio da stane negde gde je bezbedno i proveri da li je otvorena neka pumpa za grejanje, na šta je on odgovorio da je nemoguće da je bilo ko iz servisne službe zatvorio tu pumpu usred zime.

Kako god, prošlo je više od dva puna sata od početka vožnje. Vozač je više puta pipao neke dugmiće na kontrolnoj tabli, čak sam u jednom trenutku pomislila da to radi bez nekog posebnog pravila. A onda sam osetila nadolazeću energetsku oluju iza sebe i u istom mahu čula pobesneli glas gospođe koja je dolazila pre više od sat vremena da ga obavesti da se pozadi smrzavaju. Bujicom neprijatnih reči, i po sadržaju i po tonalitetu, zasula je i vozača i  kompaniju. Oglasili su se i drugi putnici. Tek tada vozač je počeo da se izvinjava i rekao da ne zna o čemu se radi. Ali bilo je kasno, ona više nije imala milosti. Vozač se ušeprtljao. Napolju je bila vejavica, auto-put je bio klizav. On je stavio neke naočari koje do tada nije imao i počeo u telefonu da traži neke brojeve. Pogled mu se više zadržavao na telefonu nego napred i u retrovizoru.

Valjda mi je proradila „krizna inteligencija“ pa sam vozača upitala da li on ima napred posebno grejanje u odnosu na ostatak autobusa, na šta mi je on potvrdno odgovorio. E tad sam se ja stvarno zabrinula. Shvatila sam da me kroz nevreme vozi neko ko ne priznaje realnost drugih, nego samo sopstvenu i ko je već izašao iz stanja u kome treba da bude vozač dok vozi kroz nevreme: koncentrisan, budan, smiren. Postao je maksimalno uzrujan, a žena nije prestajala da ga napada. Sva sreća, ubrzo je našao broj koji je tražio. Iz razgovora sam shvatila da mu je misleća osoba sa druge strane, nakon što ga je pažljivo saslušala, rekla da proveri senzor za temperaturu koji se nalazi ispod sedišta u blizini srednjih vrata. Ubrzo je zaustavio autobus na parkingu na benzinskoj pumpi i otišao da proveri senzor. Vratio se napred ljut jer je „neka budala ugurala senzor između sedišta, pa je senzor pokazivao temperaturu 30°C umesto realnu u autobusu i time nije dozvoljavao da se grejanje aktivira“. Naprotiv, aktivirao je hlađenje.

Sve u svemu, mi se ogrejasmo poslednjih pola sata putovanja. Rezultat: mnogo ljutih i uvređenih, neki od njih će se možda razboleti, negativan imidž za kompaniju. Meni nije bilo toliko hladno jer je grejanje za vozača delimično grejalo i prostor gde sam ja sedela. No, bar ne sletesmo s puta i ne ugrozismo ničiji život. A svega toga ne bi bilo da je vozač, odmah kad mu je rečeno, prihvatio činjenicu koja mu se nije dopala, koja mu nije delovala logično i koja je od njega zahtevala dodatno angažovanje.

 

Autor: Lelica Todorović

Podeli objavu: