Da li smo osuđenici ili srećnici genetike ili ona zavisi i od nas? - NLPgradionica
17154
post-template-default,single,single-post,postid-17154,single-format-standard,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode_grid_1300,footer_responsive_adv,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-theme-ver-13.1.2,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.5,vc_responsive

Da li smo osuđenici ili srećnici genetike ili ona zavisi i od nas?

Da li dobijamo genetiku? Da.

Možemo li da je promenimo? Da!

Da li su to naučne činjenice? Da!

U najvećem broju slučajeva nismo osuđeni na izražavanje gena koje smo nasledili. Nove nauke Epigenetika i Psihoneuroimunologija to i dokazuju.

U 20. veku smo verovali da nas geni potpuno predodređuju, da smo genetičke mašine i da smo žrtve ili srećnici sopstvenih gena. To verovanje je ljude demotivisalo da preduzmu bilo šta u vezi sa sopstvenim zdravljem i vitalnošću. Ako im je genetski predodređena bolest ili kratak život sve je uzalud. Ukoliko im je genetski predodređeno zdravlje i dug život mogu da se ponašaju nezdravo koliko god hoće. Nova  nauka Epigenetika (iznad/izvan/oko gena) razbija mit o neminovnosti i donosi dobru vest: Možemo uticati na našu genetsku osnovu. Možemo je popraviti i možemo je pokavariti!  Da li će se velika većina gena koje smo dobili rođenjem aktivirati ili neće zavisi od ćelijskog okruženja, a ćelijsko okruženje zavisi od naših misli, emocija i ponašanja.

Ako izmenimo svoju svest možemo i gene menjati. Nije li to fenomenalna vest za sve koji brinu da će ih u životu obavezno stići „familijarna“ bolest? Ili da im dugovečnost i vitalnost nisu zapisane u genima.

Nova perspektiva ljudske biologije, ne gleda više na telo kao na jedan običan mehanički uređaj, nego ona uključuje i ulogu uma i emocija.  Ovo je jedan fundamentalan proboj u nauci, zato što on pokazuje da mi možemo promenom naših misli i verovanja, samim tim i naših emocija, slati drugačije poruke našim ćelijama preko određenih biohemijskih supstanci i tako izazvati reprogramiranje izražavanja naših gena.  Mozak šalje signale koji oslobađaju hemijske materije u krv. Krv se kao medium stalno menja, a sa njom i okruženje ćelija. Signali koji dospevaju do ćelijskih membrana zavise od naših misli, emocija i ponašanja.  Membrana je mozak ćelije, ona odlučuje koje supstance prolaze unutra. Jedro ćelije je samo mesto reprodukcije koje dobija od membrane signal šta treba da se desi sa proteinom tj. koji geni će se uključiti, a koji isključiti.

Ta činjenica još jednom potvrđuje da nema svrhe praviti jasnu podelu ne nečemu što je nedeljivo, a u ovom slučaju to je činjenica da mi nismo ni samo produkt naših gena, niti smo samo produkt okruženja već – produkt interakcije gena i njihovog okruženja.

Takođe je štetno praviti veštačku podelu između uma i tela, jer um i telo su jedno i nemoguće ih je razdvojiti. Sve što se dešava u umu utiče na telo i sve što se dešava u telu utiče na um. Sve što se dešava – istovremeno se dešava u umu i telu. Dr Kendis Pert je kao rezultat svojih istraživanja molekula emocija prestala govoriti o telu i umu kao odvojenim celinama i uvela novi pojam – Bodymind – Teloum.

Još jedna nova nauka Psihoneuroimunologija istražuje i dokazuje učinak misli, verovanja i emocija na imunološki sistem. Bukvano, taj pojam znači: svest (psiha) kontroliše mozak/nervni sistem (neuro) koji onda kontroliše imunološki sistem (imunologija).

Zapadna medicina, iako izuzetno efikasna u mnogim područjima, u mnogim slučajevima najtežih bolesti je nedovoljno uspešna jer ne uzima dovoljno u obzir ovu povezanost i učinak misli, verovanja i emocija na telesne procese. U tom smislu dodatni tretmani koji se odnose na promenu misli, verovanja i emocija mogu dati važan doprinos lečenju. Možda niste znali da se tokom NLP edukacije i koučinga u NLP Gradionici primenjuju takvi tretmani? Razmislite, kako ovi tretmani mogu vama biti korisni.

Prof. dr Lelica Todorović NLP trener & kouč
Autor knjige i treninga NLP Čarobna gradionica zdravlja