Prodaja – Smicalica ili časna namera?
18982
post-template-default,single,single-post,postid-18982,single-format-standard,vcwb,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode_grid_1300,footer_responsive_adv,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-theme-ver-13.1.2,qode-theme-bridge,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.5,vc_responsive

Prodaja – Smicalica ili Časna namera?

Od kad je sveta i veka ljudi se bave prodajom. Ne govorim o trgovini kao posebnoj delatnosti, koja svojim posredovanjem organizuje razmenu robe između proizvodnje i potrošnje, mada je i ona jedna od najstarijih privrednih grana. Govorim o prodaji kao odnosu između dve osobe. Govorim o prodaji u najširem smislu te reči kao o odnosu gde jedna osoba nešto pro-daje drugoj i za to očekuje da joj ta druga osoba plati. Plaćanje ne mora uvek da bude u novcu. I dalje je vrlo raširena naturalna razmena ili razmena usluga.

Na Wikipediji sam našla sledeću definiciju: ‚‚Svrha prodaje je da proda proizvode i/ili usluge po što većoj ceni uz što niže troškove”. Zanimljiva definicija koja otvara značajan prostor za razmišljanje.

Ako prodajete nešto za šta znate da nema vrednost tražene cene ili znate da neće biti korisno osobi kojoj ga prodajete ili znate da ima nedostatke koji će se uskoro pojaviti, da li je ta vaša prodaja Smicalica ili Časna namera?

Zamislite proizvođača mesa koji zna da mu je meso zaraženo i na neki način uspe da ga proda određenim restoranima ili, još gore, vrtićima. Kuvar koji sprema meso, sprema ga kao da je zdravo jer on nema tu informaciju. Konobar koji donosi jelo na sto gostu donosi ga kao da je zdravo jer ni on nema tu informaciju. Gost ga pojede kao da je zdravo i plati ga kao da je zdravo jer ni on nema tu informaciju. Svi prodavci u lancu su zaradili: proizvođač hrane, vlasnik restorana, kuvar i konobar su primili platu. Gost-kupac je pošteno platio i „završio“ u bolnici, finansijski i zdravstveno oštećen. Ko je žrtva, očigledno je. Vlasnik restorana, kuvar i konobar su imali časne namere. Prozvođač mesa je zaradio smicalicom. Svako on nas može biti provodnik nečije smicalice i svako od nas može biti žrtva.

U prodavnici dečje hrane na polici stoji bebi-kašica sa prošlim rokom. Pitam vlasnika prodavnice, koga poznajem, da li zna da se u njegovoj radnji prodaju kašice za bebe sa prošlim rokom. Kaže mi nešto poput „ma nema veze to je samo neki mesec“. Pitam ga da li bi dao tu kašicu svom detetu. Gleda me začuđeno. Sa više opreza, bez podrazumevanja, smanjujemo mogućnost da budemo žrtve.

Da li su nemar i neznanje u vezi sa onim što prodajete bliži smicalici ili časnoj nameri? Student završi medicinski fakultet sa malo rada i mnogo „veza“ i postane lekar. Počinje ljudima da propisuje lekove o kojima nema mnogo informacija i kombinuje ono što se kombinovati ne sme. Žena je trudna i dobije od lekara specijaliste za plućne bolesti lek protiv kašlja u čijem uputstvu piše da nije dozvoljeno da ga trudnice uzimaju. Lekar ostvaruje dobit, farmaceutska kuća ostvaruje dobit, trudnica i nerođena beba gube.

Smicalica je i ako kupac na neki način „prevari“ prodavca i pribavi za sebe nešto mnogo vrednije od cene koju je platio a da prodavac nije bio saglasan sa tim. Svaka smicalica u sebi sadrži skrivene informacije. To je čini smicalicom bez obzira da li je primenjuje prodavac ili kupac. Ukoliko obe strane imaju sve informacije i obe su saglasne, to je dobrovoljna razmena.

Časna namera je kad oboje dobijaju: i onaj koji prodaje i onaj koji kupuje. Kad kupite ono što vam je korisno, novac koji ste za to dali je nevažan. Ako je korisnost proizvoda kupcu jednaka ili veća od cene koju je platio onda je to poštena trgovina. Časna namera u sebi ne sadrži skrivene informacije. Sve je „na stolu“. Igra se „otvorenim kartama“. Vrši se poštena razmena između proizvoda ili usluge sa jedne i novca ili drugog načina uzvraćanja sa druge strane.

Pitam se zašto ja uopšte o svemu ovome pišem? Pa to je tako očigledno i prirodno bi tako trebalo biti! Pišem, zato što nije očigledno i zato što je postalo prirodno da nekoga „prevarimo, obmanemo, uvalimo mu, ispalimo ga“ i na račun toga profitiramo. Počeli smo da slavimo one koji, zahvaljujući odličnom marketingu ili nekim nelegalnim načinima, prodaju „đubre proizvod ili uslugu“. Ako ih i ne slavimo, to nam je postalo normalno i uobičajeno. Kad nas neko prevari i „uvali“ nam nešto, umesto da se ljutimo na njega mi krivimo sebe. Postalo je važnije zaraditi nego isporučiti kvalitet i bezbednost.

Uvažavate li potrebe drugog ili samo sopstvene? Kad prodajete da li vam je prvi cilj da zadovoljite potrebe drugog ili da ostvarite sopstvenu korist? Poštena prodaja uključuje i potrebe kupca i vašu korist, ali razliku pravi šta vam je na prvom mestu. Ako vam je na prvom mestu da zadovoljite potrebe kupca vaša korist će automatski doći i to dugoročno. No, ako vam je na prvom mestu da vi ostvarite korist onda se može desiti da radite smicalice a da toga niste ni svesni.

I na kraju, prodaja može biti i smicalica i časna namera. Zavisi od onog ko prodaje. Svako bira za sebe. Laganje dugoročno najviše šteti onome ko laže i negde sam pročitala da je „ljudima čistog srca vreme najbolji prijatelj“.

U svakom slučaju smicalica je najsličnija laganju a časna namera istini. Tako možemo biti najsvesniji da li nastupamo sa smicalicom ili časnom namerom.

Autor:

Lelica Todorović PhD,
NLP trainer & coach
info@nlpgradionica.com

logo-150x150